Odbojkaški klub “Ribnica” iz Kraljeva je jedan od najpoznatijih klubova na ovim prostorima, ili bolje rečeno na prostorima bivše Jugoslavije (SFRJ). U vreme kada je za klubove iz provincije bilo nazimislivo naći se u elitnom rangu takmičenja, Ribnica je uspela da postane bitna karika u razvoju ovog sporta kod nas i da stigne,  u šest navrata,  da predstavlja našu zemlju u evro kupovima.

Pođimo redom. Sada već davne 1954. godine grupa mladih ljudi iz kraljevačkog naselja Ribnica počela je da prebacuje loptu preko mreže i već te godine zabeležene su prve,  doduše,  nezvanične utakmice sa ekipama iz okruženja (Kruševac,  Niš…).  Nije bilo uopšte sporno kako će se novoformirani klub zvati, RIBNICA je bilo logično ime, a tada je počela da se piše istorija kluba od velikog ugleda i značaja. Rodonačelnik ovog sporta u Kraljevu, prvi igrač i trener bio je Dušan Bošković. Iako u godinama,  popularni čika Bole i dan danas je aktivan u klubu i vodi školu odbojke, a trener je i pionirskih selekcija. Niko u zemlji nema tako istančan njuh da pronađe velikog odbojkaškog talenta, jer koga Bole preporuči taj postaje igrač, reprezentativac. Prve godine rada kluba su bile teške. I do dan danas klub će pratiti teškoće u radu, ali su zato rezultati ostvareni na terenu draži i značajniji. Godine su prolazile RIBNICA je odbojkaški “bujala”,  narastala, a kruna tog rada je početak sedamdesetih godina kada popularni “plavi” stižu do saveznog ranga takmičenja. Ceo grad je bio na ulicama te, sada davne,  1974. godine (opet godina jubileja) kada je kraljevačka RIBNICA stigla do prve savezne lige. Taj uspeh je uslovio izgradnju sadašnje Hale sportova, a ostaće zabeleženo da su kraljevački odbojkaši prvu prvoligašku utakmicu kao domaćini odigrali u dvorani kraj Morave, u susednom Čačku. Odbojkaške utakmice bile su sve posećenije, tražila se karta više i tada je bilo jasno da ulazak u prvu ligu neće biti i najveći uspeh. Krajem sedamdesetih generacija igrača predvođena braćom (Aleksandrom i Jovanom) Bićanin, braćom Kovačević (Ljubo, Zoran i Miško), Terzićem, Prodanovićem i drugima stiže do prvog trofeja. U Novom Sadu 1978. godine pobednik Kupa Jugoslavije je kraljevačka Ribnica. Uspeh je upotpunjen i činjenicom da će Ribnica reprezentovati zemlju u Kupu pobednika Kupova, što će biti prvi zvanični međunarodni nastupi kraljevačkih odbojkaša. Industriales iz Madrida je bila prva i laka prepreka, jer su ostvarene dve maksimalne pobede. A onda istinski spektakl. U goste stiže najbolji klub Evrope tih godina Panini iz Modene. Mnogi Kraljevčani će dok žive pamtiti tu prvu utakmicu. Nekoliko hiljada ljudi nije moglo da uđe u prepunu Halu sportova na Ibarskom Keju, mnogi su želeli da vide najbolja evropska i svetska  imena odbojkaškog sporta. Tada nepoznata RIBNICA nije se uplašila pred velikanom i posle velike borbe Italijani su slavili 3-2. U revnšu je Panini overio plasman u narednu rundu takmičenja, ali je ta prva evropska godina utrla put novim generacijama da nastave stazama, ipak, neprevaziđene generacije igrača.

Sve posle navedenog je istorija. Ribnica je još pet puta predstavljala zemlju u Evropi i u Kupu CEV-a (Evropska odbojkaška konfederacija). Odigrala 25 sezona u elitnom rangu takmičenja, četiri puta ispadala iz elite i vraćala se tamo gde joj je objektivno i mesto. Sazrevale su nove generacije igrača, a imena Dejana Brđovića i Veljka Petkovića ostaće zabeležena zlatnim slovima, jer su stigli da sa reprezentacijom osvoje pregršt medalja na velikim takmičenjima, evropskim i svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama. Ne treba zaboraviti ni Milana Žarkovića, Željka Bulatovića, Aleksandra Seničića, Gorana Ilića takođe nekadašnje igrače,  sada uspešne trenere u našoj prvoj ligi, pa Dragutina Baltića u Sloveniji,  Spasojevića i Mikovića koji su trenerski rad počeli i danas ga obavljaju u Francuskoj. U novijoj istoriji treba pomenuti imena Dejana Miladinovića, Tomislava Popovića, Dragana Đorđevića (sadašnjeg trenera prvog tima), Slobodana Ilića, Mirka Ristovića, Vlade Petkovića, Nikole Kovačevića,  Mladena Bojovića,  Mirka Radevića i, mladih trenerskih izdanaka Ribnicine škole Aleksandra Boškovića i Predraga Zucovića. Mnogo je imena koja jednostavno ne mogu da stanu u ovo malo prostora, ali su ona obeležila više od pola veka postojanja odbojkaškog kluba RIBNICA.

RIBNICA je tri puta menjala ime (VIOR Sport, Euroinvest, Šumadijadrvo) tražeći lakši put egzistenciji. Sve je trajalo kratko i uvek se vraćalo na izvorno RIBNICA. I tada i sada klub je živeo teško, ili kako to članovi RIBNICE kažu “bez para” ali je preživljavao i opstajao. Fenomen kluba iz malog grada, bez para, sa dobrim igračima je poznat širom zemlje. I zanimljivo je da kada je bilo najteže RIBNICA je imala odlične rezultate, prkoseći surovim prognozama, gordo braneći svoje mesto u nekada jugoslovenskom, a sada srpskom sportu. Danas je Ribnica opet prvoligaš,  spremna da u 25. prvoligaškoj, elitnoj,  sezoni odigra na prepoznatljiv način. Poštujući istoriju hrabro ulazi u budućnost. Od jeseni će ponovo biti tražena karta više za utakmice sa Zvezdom, Partizanom, Vojvodinom…Ta nova prvoligaška uzbuđenja će istovremeno biti nove stranice istorije za budućih pedeset godina.